СРБИЈО, ПАМТИ И НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ ДА СУ ТЕ БОМБАРДОВАЛИ !!! 21 година ОД НАТО ЗЛОЧИНАЧКЕ АГРЕСИЈЕ
Пре 22 године на мирну европску државу сручиле су се злочиначке НАТО бомбе. Агресија НАТО-а против Југославије у марту-јуну 1999. године оправдавана тобоже бригом о обесправљеном албанском становништву Косова и Метохије, трајала је 78 дана.
НАТО ЗЛОЧИНАЧКА АГРЕСИЈА… НЕ ЗАБОРАВИ НИКАД !!!!
24. марта 1999. године, НАТО је отпочео злочиначку и убилачку агресију на нашу земљу под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола века раније дефинисан као одбрамбени савез. До напада је дошло мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија, па и насупрот уставима појединих држава чланица НАТО.
Током 79 дана убијено најмање 3.000 а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.
У злочиначком бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.
Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом (а последице од осиромашеног уранијума тек ових година видимо по све већем проценту оболелих од канцера).
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
ЗЛОЧИН НАД ДЕЦОМ
У НАТО-ИНТЕРВЕНЦИЈИ 88 МАЛОЛЕТНЕ ДЕЦЕ ЈЕ ИЗГУБИЛО ЖИВОТ.
МАЛА МИЛИЦА РАКИЋ КАНОНИЗОВАНА ЈЕ КАО СИМБОЛ ЊИХОВОГ СТРАДАЊА.
Милица Ракић постала је симбол страдања и невиних жртава у НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе 1999.
Споменик Милици Ракић налази се у Ташмајданском парку у Београду, док је њена биста по трећи пут постављена на споменик деци жртвама настрадалим у НАТО бомбардовању, јер је два пута била мета вандала.
У Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Тврдош код Требиња насликана је фреска мале Милице заједно са осталим мученицима.
На фресци, која је дело ђакона Николе Лубардића из Београда, пише „Свети новомученик од НАТО. Милица дете“
Обавештење, ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ
Поштовани ученици,
Због ванредне ситуације, усвојених мера и препорука надлежних, одлаже се
планирано Општинско такмичење из историје за осми разред основне школе.
У зависности од епидемиолошке ситуације а у складу са препорукама и
одлукама надлежних органа и у сарадњи са Министарством просвете, науке и
технолошког развоја Друштво ће благовремено обавестити такмичаре о новом
термину одржавања такмичења.
ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД
Пре 17. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од стране шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини.
Драги моји ученици, срећан вам Дан државности!!! СРЕТЕЊЕ, ДАН ДРЖАВНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Сретење, као верски празник се слави од првих векова хришћанства, а посебно свечано од 544. године, у време цара Јустинијана, па му и Српска православна црква и верници поклањају дужну пажњу. Сретење је у Србији велики верски празник, који се обележава у православним храмовима широм земље и у расејању. Слави се 40. дан од Божића, а представља сећање на дан када је Богородица први пут увела у јерусалимски храм новорођеног Христа да га посвети Богу. У питању је први сусрет Бога и човека…
СРЕТЕЊЕ. ДРЖАВНИ ПРАЗНИК
Према члану 1. Закона о државним и другим празницима у Републици, државни празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије, спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије. Сретење – Дан државности Србије, празнује се 15. и 16. фебруара. На Сретење, донет је први српски устав, један од најлибералнијих, најмодернијих у Европи тог времена. Србија данас прославља Дан државности, који се на Сретење слави у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, кад је у малом шумадијском месту Орашцу почела борба за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима. Истог датума, на Сретење, али 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је први српски устав, који је сматран за један од најлибералнијих и најмодернијих у Европи тог времена, када већина европских земаља није ни знала за устав. Овај датум је узет као почетак стварања модерне српске државе и као национални празник се слави од 2001. године.
СРЕТЕЊЕ, ВЕРСКИ ПРАЗНИК
Сретење Господње је празник од суштинске важности за хришћанство. Тада се догодио први сусрет Исуса Христа са људима. По том свом карактеру овај празник је добио име. Слави се на 40-ти дан од Божића.
РЕЧ О ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ
Карађорђе, Први српски устанак. Први српски устанак је, у својој основи, био побуна против тираније, али је прерастао у револуцију с националним, верским и социјалним захтевима – ослобађање народа од турске окупационе власти и феудалних обавеза, ослобађање цркве од притисака исламизације и формирање независне државе окренуте повратку у круг европских народа. Устанку је претходио сукоб власти и турског двора, Порте и јањичара који је тињао током целог 18. века. У жељи да придобије бунтовне становнике пограничне провинције, познате као Београдски пашалук, Порта је, на челу са султаном Селимом Трећим, низом аката (1793–1797) гарантовала извесне олакшице. Већ 1798. године српска народна војска и малобројне трупе Порте сузбиле су упад јањичара у Србију. Београдски паша хаџи Мустафа гарантовао је поштовање српских права до 1801. године, када су га јањичари свргли и преузели власт. Уследио је период незапамћених свирепих злочина јањичарских власти према локалном становништву, а упоредо су почеле припреме за устанак против јањичара у два центра – у Ваљевској нахији с кнезом Алексом Ненадовићем и Шумадији с Карађорђем, на челу. Јањичари су, сазнавши за припреме, у догађајима познатом као сеча кнезова, брутално побили многе виђене Србе, међу њима и Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина и хаџи Рувима. Карађорђе је успео да измакне турској потери и да окупи своје присталице, тако да је, на Сретење, паљењем турских ханова код Орашца симболично започео устанак, а следеће године је спречавањем царских трупа да уђу у Србију и званично прекинута веза са Портом и проглашена независност. Процес ослобађања и обнављања државности био је сложен и дуготрајан, а окончан је 1878. године када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија призната за независну самосталну државу.
РЕЧ О ПРВОМ СРПСКОМ УСТАВУ
Први српски устав, познатији као Сретењски, донет је у Крагујевцу 1835. године, а подељен је на 11 глава и 142 члана и њиме је Србија дефинисана као независна кнежевина, подељена у округе, срезове и општине. Сретењски устав је разрадио Државни секретар Димитрије Давидовић (лекар, политичар и новинар – у почетку је радио као лични лекар кнеза Милоша) који се посебно истакао у раду на доношењу Хатишерифа у Цариграду. Овим уставом су кнежева (Милошева) права ограничена и делимично пренета на државни савет. Сретењски устав био је, за оно време и тадашње прилике, веома напредан, са наговештајем демократске владавине. Под притиском Турске, Аустрије и Русије које нису имале устав, и које су биле против сретењског устава , кнез Милош је радо ставио ван снаге Сретењски устав, после непуна два месеца његове примене. Три године после тога уведен је Турски устав (1838). Тим највишим правним актом земље, првим у историји Србије, било је све регулисано, од државних симбола, преко места и улоге Државног савета до значаја Скупштине и самог кнеза у новом устројству земље. Због историјског значаја за српски народ и државу, 15. фебруар је 10. јула 2001. године изабран за Дан државности Србије. Ова два догађаја с почетка деветнаестог века, јесу светионици и темељи слободе и демократије српског народа и српске државе.
ДАН ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
Такође, 15. фебруара обележава се и Дан Војске Србије, зато што су војни успеси у Првом српском устанку водили ка стварању српске војске и државе у 19 веку и због тога што се тада јављају први организовани облици оружане силе будуће српске државе. Обележавање Сретења и Дана Војске обједињује идентитете војске и државе, чиме се обнавља њихова најдубља повезаност у српској државотворној традицији.
ДРЖАВНИ СИМБОЛИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СУ ГРБ, ЗАСТАВА И ХИМНА
Уставом Републике Србије утврђено је: Република Србија има свој грб, заставу и химну; грб Републике Србије користи се као Велики грб и као Мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава; химна Републике Србије јесте свечана песма „Боже правде”; Народна скупштина донела је 2009. године Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том закону, грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб; застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава.
проф. историје Ђорђе Бојанић
Срећна слава Свети Сава!
Драги ученици,
Срећна слава Свети Сава!
Данас славимо учење и знање као највеће имање. Свети Сава је, као завет, оставио мисао да идемо са књигом у свет и верујемо у човека!
У овом кратком документарцу (који је у прилогу) о нашем Светом Сави, чућемо да је он наша најзначајнија историјска личност.
Данас многе институције, школе, улице носе његово Свето име, данашњи Срби, подижу му многобројне задужбине на свим континентима где их је судбина расејала. Свети Сава, поред српског језика је печат српског рода, то су два наша темеља.
Погледајте филм који су приредили наши ученици.
ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ (ПДФ, 2021), РУСКО–СРПСКА МЕЂУНАРОДНА ПРОСВЕТНА САРАДЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈЕ И ВЕРОНАУКЕ
Плод ове дугогодишње међународне сарадње ОШ ,,БУБАЊСКИ ХЕРОЈИ” из Ниша са Руским школама је књига РУСКО – СРПСКА МЕЂУНАРОДНА ПРОСВЕТНА САРАДЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈЕ И ВЕРОНАУКЕ 2021. год, која је допуњена и ове године (отворите линк).
Циљ је увек исти, проучавање српске и руске историје, културе, обичаја и традиције кроз корелацију предмета, и да из тог заједничког рада, гледајући те филмове (који су титловани) деца како у Русији тако и у Србији науче нешто новo.
