Занимљивости

СРПСКА ИСТОРИЈА- аутор сајта Ђорђе Бојанић

———————————————————————————————————————————————————-

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ПРОФЕСОРА ДРАГАНА СРЕМЦА …и упознајте мало другачију СРБИЈУ, кроз фотографије !!!

Мој пријатељ и колега  Драган Сремац ради као професор у Т.Ш 12.фебруар у Нишу, није историчар али је велики љубитељ и познавалац историје што се и види кроз његове фотографије из свих крајева наше прелепе СРБИЈЕ.


ГРАДСКА КУЋА

Заборав полако прекрива оријентални Ниш. 
Модерна зграда бивше Народне банке у Нишу, сада председништво Скупштине града, завршена је 1926. год, пројектовао је Александар Јовановић.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ?

Турци су угушили устанак Нишлија из 1821. године, који су Срби под утицајем православне браће Грка ( тајна организација Хетерија ) спремали побуну против турског окупатора. На месту њиховог страдалништва, 29. децембра 1913. године , подигнуто је спомен обележије…на тај дан је обележен и 1600.година од Милански едикт .

СПОМЕНИК КНЕЗУ МИЛАНУ ОБРЕНОВИЋУ ОСЛОБОДИОЦУ 

Споменик кнезу Милану Обреновићу и свим незнаним јунацима постављен је у Нишкој тврђави 1902. године. Који су 1878. године учествовали у ослобађању Ниша од Турског окупатора.

На врху ових стубова постављене су металне кугле, које су коришћене као топовска ђулад приликом ослобођења Ниша. Овај споменик у облику пушчаног метка израдио је италијански вајар Вићенцо Калитерна (аутор и чувене нишке Чаирске чесме) 1902. године поводом 25 година од ослобођења Ниша од Турака и прве годишњице смрти кнеза Милана Обреновића.

СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАД ЖЕЛЕЗНИК …

Средњовековни град Железник настао је током друге половине XIV века, у време кнеза Лазара, као заштита од надолазеће турске опасности. Налази се недалеко од Ниша у атару села Миљковац на десној обали реке Топлице . Непознати српски властелин саградио је утврђење од кога су данас видљиви трагови западног бедемског зида, као и три метра високи остаци некадашње вишеспратне куле. Зидање је вршено ломљеним и притесаним каменом повезиван крупнозрнастим кречним малтером, док још увек видљиве дрвене сантрачне греде пркосно штрче у простор. Доцније, у време народних устанака и y 1835. и 1841.год. овде ће се водити борбе против турског освајача.

Град Железник дели судбину оних наших градова о којима историјски извори ћуте.

ЧАИРСКА ЧЕСМА У НИШУ

Једна од најлепших и најочуванијих нишких чесми која је више пута мењала своју локацију. Пренесена је први пут 1935. године са данашњег Трга Краља Милана у парк „Чаир“, како би се омогућило постављање споменка ослободиоцима. У парку је провела 70 година, све до 2007. године када је поново враћена на трг.

Чесма је подигнута 1903 године и представљала је једини архитектонски споменик у централном делу града у периоду до И светског рата. Грађена је од гранита са високим квадратним постољем, на чијим странама из лављих чељусти избија вода.

ИСТОРИЈАТ ПРОСЛАВА “МАИЛАНСКОГ ЕДИКТА”…. неке занимљивости

Српска православна црква 6. октобра 2013. великом литургијом обележиће 1.700 година од доношења Миланског едикта. Последњи пут је велика литургија служена у Цариграду 1913. године. Милански едикт(313.год) је закон о слободи исповедања и равноправности хришћанске вере у Римском царству. Донели су га цареви Константин Велики и његов савладар Ликиније. Овим актом хришћани су по први пут смели слободно да исповедају своју веру.

Ево једног занимљивог податка…прославе пет стотина и хиљаду година Миланског едикта није било у Византији, заправо не постоје историјски извори који би то потврдили, а и само слављење јубилеја је пракса новије историје. Они су имали црквене празнике, рецимо Цариград је славио и обележавао годишњице државних и верских празника. Поштовали су све светитеље, али прославе годишњице Миланског едикта нису забележене каже др. Радивој Радић.

Прославе петнаест векова Миланског едикта није било 1813. године. О прослави се тада није ни размишљало јер је Србија била у јеку националне револуције.

Ево још једног податка…1913. навршило се 1600 година Миланског едикта. Тадашњи црквени медији нису занемарили прославу, али су вести о том значајном јубилеју биле кратке, сведене и концизне без детаљнијих објашњења. У Гласнику Православне Цркве у једној реченици помиње се овај значајни датум: „У овој 1913. години навршује се 1600 година од како је Миланским едиктом 313. године цар Константин Велики дао потпуну слободу исповедања хришћанских начела, и од када је вера хришћанска узета под државно окриље“. У Веснику Српске Цркве наводи се да је прослава планирана на Крстовдан у Нишу али се није реализовала: „Прослава 1600. годишњице Миланског едикта у већем стилу како је пројектована, није се могла извести на Крстовдан у Нишу, родном месту цара Константина, због колере која је тих дана владала.“ Прослава ће се ипак одржати касније у децембру месецу. „У том тренутку је следовала наредба Његовог Високопреосвештенства Господина Митрополита Димитрија по којој су, на Крстовдан, у свима црквама Краљевине Србије у проповедима говорили о значају Миланског едикта“. Из наведеног можемо закључити да се припремала темељна прослава са низом пригодних манифестација, али се није реализовала услед епидемије и због Другог балканског рата који је вођен исте године. Проф. Радић је потврдио да прославе није било на Крстовдан 1913. године превасходно због избијања Другог балканског рата. У нишкој Епархији је дошло до промена у црквеној хијерархији. У марту се, након двогодишње епископске службе, упокојио млади Владика Доментијан, који је живео само 41 годину. На његовом месту, у ванредном пролећном сазиву Светог Архијерејског Сабора, изабран је нови Епископ нишки Доситеј. Можда су и специфичне црквене прилике привремено успориле организацију прославе. Прослава 1600 година Миланског едикта ипак је свечано обележена у Нишу од 28. до 30. децембра 1913. године уз присуство највиших верских и државних званица.

Поводом 1.600 година Миланског едикта, цар Николај Други Романов, поклонио је Саборном храму у Нишу комплет сасуда који је делимично уништен током пожара у октобру 2001.
Такође, истим поводом, 1913. отворен је Музеј у Нишу, али је услед ратних недаћа, између балканских и Првог светског рата био затворен после само 212 дана рада, а поново је обновљен тек 1933. године.

ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ ЧЕТНИК И УСТАША И ОД КАД ДАТИРАЈУ…

Кум речи “ ЧЕТНИК „ се везује за Матију Бана. Матија Бан је рођен у Петровом Селу код Дубровника 1818. год у ср(б)ској породици која је била римо-католичке вероисповести као и већина Срба тог доба на простору Далмације. Због тога га данас Хрватска уписује као Хрвата и цинично говори да је Хрват створио четнике.

Матија Бан је био један од најобразованијих свог времена.

У Београд се преселио 1844. где је и остао до краја живота. Био је професор Лицеја,политичар, писац, дипломата…награђен је чланством у Српској краљевској академији наука.
Умро је 1903.год. Баново брдо данас по њему носи назив.

Револуционарна 1848. год је захватила целу Европу. Револуција је захватила и Хабзбуршку монархију. Србија је одмах реаговала на ове догађаје и одмах упутила Матију Бана да помогне Грбљанским устаницима. Матија Бан је за потребе Грбљанских устаника, уз помоћ државне књигопечатње у Београду одштампао малу књижицу под називом „ПРАВИЛА О ЧЕТНИЧКОЈ ВОЈНИ „. У напомену је додао да је текст за књижицу „протолмалио из пољскога“, али да је ипак по сво нахођењу испуштао и додавао оно шта је он сматрао важним.
Поред књижице „ПРАВИЛА О ЧЕТНИЧКОЈ ВОЈНИ “ Матија Бан је управо и сковао реч четник по узору на пољске герилце. Четник на пољском значи – бунтовник.

Међу Србима је до тада била у употреби реч УСТАША или УСТАНИК. Реч УСТАША у том значењу користио и Вук Караџић у својим делима за српске устанике.
Најпознатији УСТАША из Босанско- херцеговачког устанка 1875. био је прослављени и више пута одликовани француски легионар касније краљ Петар I Карађорђевић , који је ратовао под псеудонимом Петар Мркоњић. То потврђује и сама књига Петра I Карађорђевића.

Реч “ УСТАША „ се првобитно користила у ср(б)ском народу да означи устаника који се борио против разних србских угњетавача.
Реч усташа потиче од речи устаник и првобитно се везивала за Србе у Херцеговини који су подигли Херцеговачки устанак. О том називу сведочи и В.Богишићев Нацрт закона за херцеговачке усташе као и назив књиге Петра Карађорђевића: Дневни записи једног усташа о босанско-херцеговачком устанку 1875-1876. године. Израз се употребљавао и у другим српским крајевима.
Реч усташа је у том значењу користио још Вук Караџић у својим делима за србске устанике.

По повратку из Москве историчар и ратник Милош С. Милојевић се 1865. запошљава као писар у Окружном суду у Ваљеву. У време српско-турских ратова од 1876. до 1878. године основао је и повео у рат добровољачке јединице Моравско-добричко-добровољачки усташки кор, Добровољачко-усташки рашко-ибарски кор и Дежевско-ибарско-усташки кор. Његови добровољци, пред којима је увек први јуришао, никада се нису повукли са бојног поља, а остало је забележено да су у биткама ослободили чак четири стотине српских села.

УСТАША као револуционар, устаник код Хрвата под тим називом почиње да се користи тек оснивањем Хрватске револуционарне организације 7.јанара 1929. год у Италији од стране Анте Павелића, чији се покрет касније почиње називати Усташки, а његови припадници Усташе.
Тако да су хрвати поред много шта и ово преузели од нас !!!

Ђорђе

И СРБИЈА ИМА СВОЈЕ ХОДОЧАШЋЕ – ПУТ СВЕТОГ САВЕ , приредио Ђорђе Бојанић

Испосница се налази на 10 километру од манастира Студенице према Ивањици на планини Чемерно на преко 1000 метара надморске висине.
Настала је почетком 13 века.
(за сада нажалост још нема путоказа за скретање а ни обележене стазе до овог СВЕТОГ МЕСТА).

МИШЧИЋИ (Дежева) код Новог Пазара – МЕСТО ГДЕ ЈЕ РОЂЕН СВЕТИ САВА , приредио Ђорђе Бојанић

ИСПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ-ХОДОЧАШЋЕ,  ТВ-5

СОКО ГРАД – СОКО БАЊА

ВОДОПАД РИПАЉКА – СОКО БАЊА

ЦАРИЧИН ГРАД , РЕКОНСТРУКЦИЈА – 3D


ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ПРОФЕСОРА ДРАГАНА СРЕМЦА ( да је више оваквих људи као што је професор Драган, у окружењу, где би нам био крај… ).
Драган Сремац ради као професор у Т.Ш 12.фебруар у Нишу, није историчар али је велики љубитељ и познавалац историје што се и види кроз његове фотографије из свих крајева наше прелепе СРБИЈЕ.

РАЗГЛЕДАЈТЕ ГРОБ ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМУ

 
Advertisements